О књизи: година / Било је касно вече, а ја сам чекао да претражим собу Максима Жукова. Жена која ме је чекала била је Дафне. Сат на ноћном ормарићу показивао је девет и пет. Знао сам да је излазио из своје собе у Вили Фаворита свако вече око 9:30, тако да је било време да се спремим. Устао сам са великог месинганог кревета на коме је Дафне лежала дивно гола, њена дуга тамна коса која је текла преко јастука, њене велике очи и широка уста смејала су се од огромног и недавног задовољства. Са телом испруженим на белом чаршаву, изгледала је као жива лутка.